Pretpostavljamo da vam je poznato gde se srpski jezik, kao pripadnik grupe južnoslovenskih jezika, svrstava u odnosu na druge svetske jezike i jezike u okruženju, pa o tome možete čitati u engleskoj verziji ovog članka ako želite.
Ono na šta bismo se ovde osvrnuli je nekoliko specifičnosti prevoda sa srpskog na engleski i u obrnutom smeru, onako kako mi to vidimo u kompaniji „Odista”.
Jezička distanca
Jedan momenat na koji smatramo da prevodioci ne obraćaju dovoljno pažnje je taj da je srpski sklon jednom „birokratskom” jeziku koji nije toliko zastupljen u engleskom jeziku. Na primer kada bismo uputstvo „Molimo vas da u objektu poštujete međusobno rastojanje od 2 m” preveli kao „Please maintain a mutual separation of 2 metres in the facility/on the premises“ to bi zvučalo nepotrebno formalno i neprirodno. Na engleskom bismo pre posegli za nekim manje formalnim rešenjem: „While you’re in the building, please keep 2m from other people“. Ili ovako (ovo je primer takvog znaka koji se prodaje na sajtu uksafetystore.com):
Mnogo opuštenije i prirodnije, zar ne?
To je samo jedan razlog zašto prevodi sa srpskog na engleski često nisu u potpunosti u duhu engleskog jezika i to je nešto na šta itekako obraćamo pažnju kada prevodimo. Naš zadatak kada prevodimo na engleski je da nađemo autentičan i prirodan izraz u tom jeziku, naročito kada je tekst namenjen za javnu upotrebu i kada će ga čitati širok raspon ljudi različitih obrazovnih i drugih profila.
Ovo nekada zahteva bliže konsultacije sa klijentom kako bismo objasnili ovakav „slobodan” pristup, ali smatramo da je to vrlo važan momenat.
Kao slovenski jezik koji je lingvistički udaljeniji (da ne kažemo „na distanci”!) od engleskog od, recimo, francuskog ili nemačkog jezika, srpski ima bezbroj idioma, konstrukcija pa i svakodnevnih pojmova koji ne mogu tako jednostavno da se prevedu na engleski jezik. Nedavno smo prevodili roman u kojem domoroci „poznaju šumu kao svoj džep” pa se jedan od likova pošalio kako oni nemaju džepove jer su skoro pa goli! Nažalost, na engleskom ne postoji takav idiom, pa šala propada, odnosno morali smo da se snađemo drugačije. Naravno, prevod idioma je problematika za sebe, ali problemi su toliko veći što su jezici udaljeniji.
Ovo sve može da deluje kao cepidlačenje, ali to su sitnice koje život znače u prevodilaštvu. Pažnja koju posvećujemo tim detaljima, i očuvanju duha engleskog jezika, je ono što izdvaja dobar prevod od onih prosečnih, pa i od onih sasvim neadekvatnih, kakve danas nažalost često susrećemo.
Nešto na šta obraćamo posebnu pažnju kada prevodimo sa engleskog na srpski je prekomeran uticaj engleskog jezika na srpski. Nažalost, prevođenjem se danas bavi veliki broj ljudi (npr. novinari i zaposleni u marketinškim agencijama) kojima to nije primarna profesija i koji nemaju adekvatnu svest o pravilnoj upotrebi jezika. Jedna od posledica toga je da se mnoge pozajmice, prvenstveno anglicizmi, usvajaju u srpskom jeziku bez bilo kakvog kritičkog procesa, iako u velikom broju slučajeva postoji sasvim zadovoljavajuće rešenje (da ne kažemo „adekvatan ekvivalent”!) u izvornom srpskom jeziku. Ovaj proces je donekle prirodan – ne možemo a da ne prepoznamo da se u srpskom svakodnevno koristi veliki broj pozajmica iz engleskog jezika i da su mnoge oh tih reči popunile praznine gde je nedostajao izraz na srpskom. Ali smatramo da kada prevodimo sa engleskog na srpski imamo dužnost da ispoštujemo visok književni standard i da se oslanjamo na bogat fond postojećih reči i izraza u srpskom a ne da olako posežemo za proizvoljnim pozajmicama iz engleskog.
Na ovaj način, uvažavajući gore navedene principe, kao i mnoge druge, Odista teži da komunicira sa čitaocem na jednom prirodnom i njemu razumljivom jeziku, što je, složićete se, upravo cilj svakog prevoda.
